Vinarija

Prvi podaci o vinogradarstvu i vinarstvu u našem regionu pojavljuju se u 3. veku nove ere kada je rimski imperator Markus Aurelius Probus , rođen u Sirmijumu , današnjoj Sremskoj Mitrovici, posadio prve velike vinograde. Istina, i pre njega je na ovim prostorima bilo vinograda i vina , ali se tada ovde podižu veliki zasadi vinove loze i proizvodnja postaje organizovana. Radnici u vinogradima bili su vojnici, legionari, kojima se težak rad i nije baš dopadao, tako da su, prema legendi, ubili imperatora.

Naša porodica ima dugu tradiciju proizvodnje grožđa i vina i već se u sedam generacija bavimo vinogradarstvom i vinarstvom . Ta tradicija doseže do Teodora Živanovića, dede profesora Jovana Živanovića, i do daleke 1770. godine.

U Sremskim Karlovcima su dobri mikroklimatski uslovi za proizvodnju grožđa i vina. Najbolji potezi za grožđe nalaze se u regionu karlovačkih vinograda i na mikrolokalitetima Matej , Krivac i Karaš . Naši vinogradi su u Mateju na samo sto do trista metara udaljeni od reke Dunav i na 200 metara nadmorske visine. Tokom sezone od reke Dunav dobijamo dvostruku refleksiju gde se sunce odbija o Dunav i dva puta osunčava naše vinograde. Tako grožđe sakuplja više šećera nego na drugim regionima. Dunav štiti vinograde tokom zime od izmrzavanja i daje im potrebnu toplotu pa nikada nismo imali štetu od niskih temperatura. Naši vinogradi se nalaze na blagim padinama koje su idealne za osunčavanje, a pritom nema ni erozije zemljišta ni ispiranja tokom jačih kiša.

Na fotografijama u Muzeju mogu se videti naši vinogradi u periodu 1925 – 1935. godine kao i fotografija Udruženja vinara Sremskih Karlovaca sa našim pretkom Žarkom Živanovićem.

U Muzeju se mogu videti i fotografije naših vinograda sa beračima grožđa, velike berbe grožđa, snimci starih mašina koje su se koristile za proizvodnju iz 30 – tih godina prošlog veka. Tu su i stare muljače za grožđe , stare prese, davnašnje pumpe za pretakanje vina, ali i “ putunja “, koš u koji se stavlja obrano grožđe, zatim razna priznanja, diplome za vino iz Kraljevine Jugoslavije iz 1929 , 1931 , 1933. godine.

Proizvodnja vina odvija se u dva različita objekta. Primarna proizvodnja se odvija u modernoj vinariji i vinskom podrumu sa inox buradima i vinifikatorima za fermentaciju crvenih vina. Drugi, stari Lagum, star oko 250 godina služi za odležavanje crvenih vina u drvenim barik buradima, različitih kapaciteta.

U Lagumu odležavaju uglavnom crvena vina. Od crvenih sorti vina proizvodimo Privilegiju , koju dobijamo kupažiranjem 75 % sorte grožđa Merlot I 25 % autohtone, lokalne sorte grožđa Probus. Privilegija je crveno suvo vino sa oko 13 % alkohola . Takav kuve za sada samo mi proizvodimo i, kako volimo da kažemo, to je vino samo za privilegovane koji nas posete u vinariji.

Cabernet Sauvignon, koji dobijamo od istoimene sorte grožđa Cabernet Sauvignon, nazivaju I “kraljem “ crvenih vina kao jedno od najboljih cvenih vina na svetu. Potiče iz Francuske I gaji se u mnogim državama I na mnogim kontinentima.

Probus vino dobijamo od naše autohtone , lokalne sorte grožđa Probus. Nastala pre oko 50 godina u Institutu za vinogradarstvno u Sremskim Karlovcima, ukrštanjem Cabernet Sauvignona I Skadarke.

Naša porodica je prva posadila Probus, pre 18 godina. Danas ima sve više vinarija u okruženju koje proizvode vino Probus. Probus je suvo crveno vino sa oko 13 % alkohola.

Sorta grožđa i vina Probus je dobila ime u slavu rimskog imperatora Marka Aurelija Proba koji je rođen u Sremskoj Mitrovici u 3. veku nove ere i posadio prve velike zasade vinove loze na Fruškoj Gori.

Od belih sorti grožđa imamo Neoplantu I Petru od kojih pravimo naše vino Šmizlu. To je jedno neodoljivo, mirišljavo vino od dve muskatne sorte grožđa, obe lokalne, autohtone i samo naše koje su nastale u Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima pre oko 40 godina. Šmizla je belo, polusuvo, mirišljavo vino, zavodljive arome i neodoljivog bukea.

Pored naše mirišljave Šmizle imamo i odličan, lepršavi, prolećni, osvežavajući i isto tako neodoljivi Chardonnay koji je suv, a to znači da mu je sav šećer iz soka prevreo i otišao u alkohol.

Pored belih i crvenih vina imamo i jedan šarmantni Roze, pomalo muskatni sa prelepim mirisom , blagom roze bojom, ali i sa malo višim alkoholom koji prelazi 13%.

I za kraj, najslađa poslastica, vino Bermet koji radimo već vekovima u našoj porodici. Bermet je stekao slavu još za vreme Marije Terezije, u 18 veku.

Za Bermet su vezane razne legende, ali i istorijske činjenice.

Kada ga je probala carica Marija Terezija, doznavši da to bogovsko vino stiže iz Sremskih Karlovaca iz kojih muškarce regrutuju u ratove, ona ih je odmah oslobodila od služenja vojnog roka i,naravno, od ratovanja, ostavljajući ih da nesmetano prave svoje vino. Bermet je bio omiljeno piće na Bečkom dvoru, a služio je kao “ diškrecija “, kako se to nekada govorilo, a što bi mi danas rekli „podmićivanje“.

Srpski narod koji je živeo na teritoriji Vojvodine nije imao neka veća prava i slobode pa je vino Bermet, zajedno sa Ausbruchom, služilo patrijarsima i crkvenim velikodostojnicima, najčešće za otvaranje vrata kod Bečkog dvora i bečke vlasti. Pre svakog sastanka slali su na dvor po par akova vina, a po povratku govorili da su im sva vrata bila otvorena i da su sve poslove uspešno završili i za narod nešto dobro doneli.

Naš čuveni pisac, istoričar, bakrorezac i pesnik Zaharije Orfelin piše prvu knjigu o vinima 1783.godine koju naziva “ Iskusni podrumar “ i u njoj govori o lekovitosti Bermeta, koji se pravi sa 27 različitih trava, začina i suvog voća. Naša porodica radila je tada Bermet na čelu sa našim pretkom askurđelom Teodorom Živanovićem 1770.godine. Original knjige iz 1783.godine može se videti kod nas u Muzeju.

Proizvodnja Bermeta je uvek čuvana kao porodična tajna, jer kako i onda tako i sada , postoje Bermeti različitog kvaliteta.

Malo je onih dobrih i kvalitetnih. Dobar Bermet je onaj gde se nijedan sastojak ne ističe i kada je vino izbalansirano, a svi sastojci ukomponovani kao jedan. Nekada smo pravili samo beli i crveni Bermet, ali smo pre tri godine napravili i čudesni roze Bermet koji će osvojiti svako žensko srce. Za Bermet kažemo i da je prevarantsko piće jer zna da prevari sa svojih 16 – 17 % alkohola. Odgovor na pitanje - zašto Bermet ima toliko alkohola leži u tome što mu povišeni alkohol i slatkost čuvaju kvalitet lekovitih trava ,omogućavaju da se ne pokvari, kao i da se ne dodaju nikakvi konzervansi ili neka druga hemija. Da bude potpuno lekovito, medicinsko vino.

Bermet se ubraja u desertna, slatka vina koja se piju najčešće pre jela kao aperitiv ili posle jela kao dižestiv sa nekom slatkom poslasticom, najbolje kuglofom koji je pravila još naša baka Ana početkom 19 veka. Danas pravimo i kuglof sa Bermetom koji osvaja sva naša čula.

Vino Ausbruch, ili kako ga mi još nazivamo “suvarak“ ili “samotok“ pravimo jedini u regionu I proizvodimo ga samo u posebnim godinama kada je to moguće.

Proizvodi se od velike količine suvog grožđa, koje se macerira i iz kog se izvlači grožđani šećer i ubacuje u staro vino.

Teško je doći do velike količine zdravog suvog grožđa, a potom sve macerirati šest nedelja. Veliki je to posao da bi se dobila jako mala količina vina. Pre nekoliko godina naš je Ausbruch proglašen za drugo najbolje deserno vino u Srbiji.

Poslednji put smo ga radili pre tačno 10 godina i napravili smo crveni Ausbruch od tri različite sorte grožđa. On ima 168 g prirodnog šećera iz suvog grožđa i 12.5% alkohola. Naša najstarija zlatna medalja i diploma za Ausbruh potiče iz 1929.godine, iz vremena Kraljevine Jugoslavije.

Kod nas se nalazi i jelovnik , meni , koji je spreman za dolazak Kralja Aleksandra Karađorđevića u Sremske Karlovce 25. jula 1919.godine kada je za desert poslužen „samotok de Karlovci“ koji proizvodi porodica Živanović.

U staroj knjizi iz 1930.godine , u kojoj se nalaze svi proizvođači vina iz Sremskih Karlovaca tog vremena, gde se vina kreću po cenama od 4 do 6 dinara , Žarko Živanović prodaje svoj Ausbruch za 30 dinara.

Ausbruch rade još i vinari iz Austrije pored jezera Neusiedlersee u mestu Rust. Oni prave odlično vino, jedno od najboljih desertnih vina na svetu.

Karlovačka vina su u prošlosti izvožena u mnoge evropske države – u Češku, Austriju, Švajcarsku, Rusiju, Ujedinjeno Kraljevstvo i 1934.godine, preko holandske luke Roterdam u Ameriku, sve do Njujorka.

Najstarija naša medalja za vino koju je sačuvala porodica potiče iz 1898.godine, osvojio je profesor Živanović u Budimpešti na Svetskoj milenijumskoj izložbi koja je organizovana povodom 1000 godina postojanja Mađarske državnosti.

Za svoje zasluge profesor Jovan Živanović dobija Orden Svetog Save, a narod mu podiže bistu u bašti Karlovačke Gimnazije 1951.godine, preko puta biste velikog Branka Radičevića.